Čovek je sastavni deo prirode, odnosno član odgovarajućeg ekosistema jedne oblasti. Međutim, od vremena svoje pojave na Zemlji do danas, čovek je dublje i trajnije od bilo kojeg drugog bića na Zemlji menjao svoje pridodno okruženje.

Promene fizičkih uslova i izgleda sredine

Promene u pogledu sastava živog sveta

Najkrupnije promene fizičkog prostora i ekoloških uslova života započele su krčenjem i uništavanjem šumskog pokrivača i razvojem zemljoradnje.
Ove promene nastavljene su isušivanjem jezera, pa čak i delova mora, regulacijom tekućih voda i stvaranjem vodenih akumulacija. U novije vreme, stvaranjem gradskih i indrustrijskih naselja i izdradnjom saobraćajnica, promene sredine su sve ubrzanije. Takođe, ovome se treba dodati i i posledice izazvane neprekidnim zagađivanjem vazduha, vode i zemljišta otpadnim materijama, koje čovek odbacuje u procesu sve veće urbanizacije i industrijalizacije.

Prelazak sa nomadskog na sedelački način života uticao je na promene fizičkog izgleda Zemlje, a istovremeno doveo i do krupnih promena u pogledu sastava živog sveta.
Mnoge vrste životinja čovek je kao lovac, ribar ili nomad uništio ili ozbiljno ugrozio njihov opstanak. Takođe  i mnoge biljne vrste preseljava sa jednog kraja Zemlje na drugi, ili ih gaji i podstiče im razvoj i brojnost.
Krupne ekološke promene u prirodnim staništima su posledica širenja pašnjačkih i ratarskih površina i intezivnog krčenja šuma, kao i rezultat razvoja gradova i saobraćaja.
Procenjuje se da je najmanje jedna četvrtina od ukupnog broja vrsta u ozbiljnoj opasnosti da poptuno nestane sa lica Zemlje u toku sledećih 20-30 godina. 

Posledice naseljavanja

Stvaranje obradivog zemljišta

Čovek je prenosio i naseljavao mnoge biljne i životinjske vrste u udaljene krajeve i područja gde ih nikada ranije nije bilo. Mnoge od tih vrsta uspešno su se odomaćile u novoj sredini, ali pri tome izazvale i krupne i nepredvidive ekološke posledice na ostali živi svet tih staništa. Neke od doseljenih vrsta potisnule su domaće autohotne vrste, a neke su se, usled nedostatka prirodnih neprijatelja, masovno namnožile nanoseći krupne štete čoveku.

Mali indijski mungos unet je na neka ostrva u Dalmaciji radi suzbijanja zmija otrovnica, ali se ubrzo namnožio u tolikoj meri da se počeo hraniti miševima, gušterima, pa čak i živinom, jajima itd. Naneo je mnogo štetnih posledica i daleko prevazišao očekivanu korist.

---

Čovek je u početku bio lovac i sakupljač hrane. Pojavom nomadskog stočarenja više nije morao loviti plen, jer mu hrana postaje stalno dostupna. On je radi ishrane svoje stoke, u potrazi za novim, suvljim staništima, morao neprekidno da se seli. Kada bi stada popasla sav biljni pokrivač, tlo se pretvaralo u pustinju. Čovek je tako nesvesno počeo da ugrožava životnu sredinu. Kasnije, sa nomadskog prelazi na sdelački način života. Od tada, neprekidnim usavršavanjem i razvojem poljoprivredne proizvodnje, životna sredina se neprekidno menja.

Podizanje naselja i proces urbanizacije

Prvobitna skloništa ljudi bile su duplje u drveću ili pećine. Kasnije čovek počinje da koristi sve raznovrsnije materijale, kao i načine gradnje svojih skloništa. Ove građevine postepeno prerastaju u izuzetno funkcionalne, a često i veoma lepe zgrade.
Usled velike koncentracije zgrada na ograničenom prostoru gradovi sve više utiču na prirodnu sredinu u kojoj se nalaze, stvarajući postepeno novu, urbanu, životnu sredinu sa specifičnim uslovima mikroklime.
Sa rastom gradova, sve više zaoštravaju suprotnosti sa okolnom životnom sredinom. Problemi životne sredine gradova opterećeni su, pre svega, zagađivanjem vazduha i vode bukom.

Hong Kong

Proces industrijalizacije

Posle nomadskoh, čovek je prešao na pašnjačko stočarenje. Da bi obezbedio dovoljno hrane za sebe i za domaće životinje, on krči šume, stvara pašnjake za ishranu stoke i gaji razne jukturne biljke.
Drvo se sve intenzivnije troši, počev od proždrljivih koza i ovaca.
U regionu Sredozemlja, drvo je bilo jedini izvor ogreva u starom i srednjem veku. Šume su sečene i za izgradnju ratnih i trgovačkih brodova.
Potrebe indrustrije za novim izvorima energije, neprekidno rastu. Pronalaskom kmaenog uglja, kao novog energetskog izvora i parne mašine, javljaju se ozbiljni problemi u pogledu zagađivanja vode i vazduha.