|
Voda se u prirodi veoma retko nalazi u potpuno čistom stanju. Tokom njenog prirodnog kruženja u nju dopsevaju gasovi, razne mineralne i radioaktivne materije, mikroorganizmi itd. Proticanjem površinskih voda kroz zemljište u nju dospevaju različite materije koje one dalje nose u more. U procesu prirodnog kruženja vode, mnoge zagađujuće materije koje čovek proizvodi u okviru svojih raznovrsnih aktivnosti, dospevaju u prirodne vode.
|
Prirodno zagađivanje voda
Sastav i kvalitet vode u prirodi veoma su promenljivi i zavise od čitavog niza faktora. Značajno je pri tome njihovo poreklo, istorijat, hemijski sastav, ali i prisustvo i sastav živog sveta u njima.
Često se dešava da dođe do povećanog priliva hranljivih i toksičnih materija putem padavina ili spiranja sa okolnih terena. Ovaj proces, u okviru koga se povećava biološka produkcija živog sveta u vodama naziva se eutrofizacija, a takve vode-eutrofne.
Samo čiste vode. kao što su izvorske ili one u koje se ne izlivaju industrijske ili komunalne otpadne vode, pošteđene su eutrofizacije.
Postoje tri osnovna stepena trofičnosti:
-Slabo produktivni
-Srednje produktivni
-Veoma produktivni
Porces prirodne eutrofizacije odvija se u svakom vodenom ekosistemu usled uginuća vodenih organizama.
Proces veštačke eutrofizacije, koja se odvija pod uticajem čovekove aktivnosti, znatno je brži od procesa prirodne eutrofizacije.
Pri prolasku kroz atmosferu padavine rastvaraju okside raznih elemenata, pri čemu nastaju kisele kiše sa negativnim uticajem na vegetaciju.
Većina površinskih voda izložena je intezivnom zagađivanju iz raznih izvora.
Na zagađenost mora i okeana se obraćala mala pažnja, međutim vremenom je proces zagađivanja mora i okeana postao je sve intenzivniji, tako da se rezultati zapažaju u globalnim razmerama. Mora su često korišćena za odlaganje raznih otpadnih materija, a s obzirom da su i mora i okeani najveći izvori kiseonika, nužno je preuzimanje hitnih mera njihove zaštite.
Često se dešava da dođe do povećanog priliva hranljivih i toksičnih materija putem padavina ili spiranja sa okolnih terena. Ovaj proces, u okviru koga se povećava biološka produkcija živog sveta u vodama naziva se eutrofizacija, a takve vode-eutrofne.
Samo čiste vode. kao što su izvorske ili one u koje se ne izlivaju industrijske ili komunalne otpadne vode, pošteđene su eutrofizacije.
Postoje tri osnovna stepena trofičnosti:
-Slabo produktivni
-Srednje produktivni
-Veoma produktivni
Porces prirodne eutrofizacije odvija se u svakom vodenom ekosistemu usled uginuća vodenih organizama.
Proces veštačke eutrofizacije, koja se odvija pod uticajem čovekove aktivnosti, znatno je brži od procesa prirodne eutrofizacije.
Pri prolasku kroz atmosferu padavine rastvaraju okside raznih elemenata, pri čemu nastaju kisele kiše sa negativnim uticajem na vegetaciju.
Većina površinskih voda izložena je intezivnom zagađivanju iz raznih izvora.
Na zagađenost mora i okeana se obraćala mala pažnja, međutim vremenom je proces zagađivanja mora i okeana postao je sve intenzivniji, tako da se rezultati zapažaju u globalnim razmerama. Mora su često korišćena za odlaganje raznih otpadnih materija, a s obzirom da su i mora i okeani najveći izvori kiseonika, nužno je preuzimanje hitnih mera njihove zaštite.
Proces nastanka kiselih kiša
|
Bengalski zaliv
|
Hemijsko zagađivanje voda
Najznačajniji i najobimniji izvor veđtačkog zagađivanja voda predstavlja hemijsko zagađivanje. Osnovni izvori ove vrste zagađivanja su ljudska naselja, industrija i poljoprivreda. Prema hemijskoj prirodi zagađujućih materija, zagađivanje može biti neorgansko i organsko.
Po svome poreklu i sastavu, otpadne vode se mogu podeliti na industrijske i komunalne.
Industrijske otpadne vode sadrže razne hemijske toksične supstanke. Mogu sadržati mnoštvo razgradivih i nerazgradivih hemijskih materija. Zagađenost ovih voda može biti uzrokovana različitim vrstama goriva,.
Posebnu kategoriju otpadnih voda predstavljaju komunalne otpadne vode. Najznačajniji izvor tih voda su kanalizacione mreže urbanih centara.
Posebnu kategoriju otpadnih voda čine atmosferske vode, koje se u gradskim i industrijskim naseljima slivaju u kanalizacionu mrežu.
Specifičan izvor zagađivanja voda je zagađivanje raznim transportnim sredstvima,brodovima, šlepovima, tankerima...
Po svome poreklu i sastavu, otpadne vode se mogu podeliti na industrijske i komunalne.
Industrijske otpadne vode sadrže razne hemijske toksične supstanke. Mogu sadržati mnoštvo razgradivih i nerazgradivih hemijskih materija. Zagađenost ovih voda može biti uzrokovana različitim vrstama goriva,.
Posebnu kategoriju otpadnih voda predstavljaju komunalne otpadne vode. Najznačajniji izvor tih voda su kanalizacione mreže urbanih centara.
Posebnu kategoriju otpadnih voda čine atmosferske vode, koje se u gradskim i industrijskim naseljima slivaju u kanalizacionu mrežu.
Specifičan izvor zagađivanja voda je zagađivanje raznim transportnim sredstvima,brodovima, šlepovima, tankerima...
|
|
Fizičko zagađivanje voda
Fizičko zagađivanje voda odnosi se prvenstveno na promene osnovnih fizičkih svojstava(temperature, providnosti, odnosno zamućenosti, radioaktivnosti i dr), koja mogu biti značajna za život vodenih organizamama i za čoveka koji ih koristi u svakodnevnom životu.
Najznačajnije oblike fizičkog zagađivanja voda predstavljaju termalna, a naročito radioaktivna zagađivanja. U velikom broju raznih industrijskih i energetskih procesa, voda se koristi kao sredstvo za hlađenje.
Termalno zagađenje voda pokazuje raznovrsne štetne efekte. Efekti dejstva pregrejanih voda mogu se odraziti na vodene organizme.
Imajući u vidu razne vrste vodenih organizama različito osetljive na dejstvo povišene temperature, pri čemu je smrtnost pojedinih vrsta znatnije izražena, jasno je da ovaj faktor deluje i na promenu sastava i strukture životne zajednice vodenih ekosistema. Da bi se sprečilo prekomerno zagrevanje voda i neželjene posledice, ali i radi njihovog ponovnog korišćenja za hlađenje, često se insdustrijske vode hlade, uz pomoć posebne kule za hlađenje ili veštačkih bazena
Najznačajnije oblike fizičkog zagađivanja voda predstavljaju termalna, a naročito radioaktivna zagađivanja. U velikom broju raznih industrijskih i energetskih procesa, voda se koristi kao sredstvo za hlađenje.
Termalno zagađenje voda pokazuje raznovrsne štetne efekte. Efekti dejstva pregrejanih voda mogu se odraziti na vodene organizme.
Imajući u vidu razne vrste vodenih organizama različito osetljive na dejstvo povišene temperature, pri čemu je smrtnost pojedinih vrsta znatnije izražena, jasno je da ovaj faktor deluje i na promenu sastava i strukture životne zajednice vodenih ekosistema. Da bi se sprečilo prekomerno zagrevanje voda i neželjene posledice, ali i radi njihovog ponovnog korišćenja za hlađenje, često se insdustrijske vode hlade, uz pomoć posebne kule za hlađenje ili veštačkih bazena
Biološko zagađivanje voda
Pod biološkim zagađivanjem voda podrazumeva prisustvo raznih patogenih organizama(bakterija, virusa, gljiva, insekata...) koji predstavljaju uzročnike ili prenosioce zaraznih bolesti. Većina ovih organizama dospeva u vodu koja se koristi u domaćinstvu. One mogu uzrokovati veoma opasne epidemijem poput dizenterije, tifusne groznice itd. U zagađenim vodama živi i larva komarca malaričara
Zaštita vode od zagađivanja
Postupak prečišćavanja otpadne vode
Potupci kojima otklanjamo, ili smanjujemo količine zagađujućih matetija u vodama su: sistemi zatvorenih ciklusa, posputci veštačkog i prrodnog prečišćavanja otpadnih voda, kao i mere zaštite voda od termalnog zagađivanja.
Sistemi zatvorenih ciklusa su postupci koji se primenjuju u industriji i sastoje se u višestrukom korišćenju vode postupkom recirkulacije. Svežom vodom se samo nadoknađuju količine vode izgubljene isparavanjem.
Postupak prečićavanja otpadnih voda je složen. Deli se na primarno, sekundardno i tercijarno prečišćavanje. U primarnoj fazi vrši se mehaničko prečišćavanje korišćenjem rešetki/sedimentacija/flotacija, pri čemu se odstranjuje većina suspendovanih čvrstih česrtica iz vode. U sekundarnoj fazi uklanjaju se čvrste čestice i neorganske soli, a u tercijarnoj rastvorena neorganska jedinjenja i biološki nerazgradiva jedinjenja.
Prirodno prečišćavanje otpadnih voda zasniva se na korišćenju metabolizma mikroorganizama. Ovakav proces može biti aeroban i anaeroban.
Sistemi zatvorenih ciklusa su postupci koji se primenjuju u industriji i sastoje se u višestrukom korišćenju vode postupkom recirkulacije. Svežom vodom se samo nadoknađuju količine vode izgubljene isparavanjem.
Postupak prečićavanja otpadnih voda je složen. Deli se na primarno, sekundardno i tercijarno prečišćavanje. U primarnoj fazi vrši se mehaničko prečišćavanje korišćenjem rešetki/sedimentacija/flotacija, pri čemu se odstranjuje većina suspendovanih čvrstih česrtica iz vode. U sekundarnoj fazi uklanjaju se čvrste čestice i neorganske soli, a u tercijarnoj rastvorena neorganska jedinjenja i biološki nerazgradiva jedinjenja.
Prirodno prečišćavanje otpadnih voda zasniva se na korišćenju metabolizma mikroorganizama. Ovakav proces može biti aeroban i anaeroban.
